Pojam svetlosti

Elektromagnetni talasi koji su vidljivi za ljudsko oko u opsegu od 400 – 800nm se nazivaju svetlost. Talasi manji od 400nm su ultraljubičasti, a talasi preko 800nm spadaju u infracrvene talase. Bez svetlosti je nezamisliv život na zemlji bilo da pričamo i životinjama, biljkama ili ljudima.

Kada pričamo o biljkama i njihovim potrebama za svetlošću treba naglasiti da biljke koriste svetlost da bi izvršile fotosintezu i to u opsegu od 440nm i 660nm. Za rast koriste 660nm (crvena) i 735nm (nijansa crvene). Za rast listova im je potrebno 435nm tj plava.

Vidljiv svetlosni spektar za čovekovo oko

Izdvojili smo dve bitne osobine svetlosti:

1. Intenzitet
2. Talasna dužina

-Intenzitet ljudsko oko detektuje kao jačinu svetlosti. Lux označava jačinu osvetljenja. Intenzitet svetlosti nam samo po sebi ne znači mnogo, jer nam nije bitno koliko je neka svetlost jaka, već koliku površinu može da osvetli sa datom jačinom. Merna jedinica je Lux (što označava količinu svetlosti koja pada na jedan kvadratni metar). Leti recimo kada nema oblaka i kada sunce sija nesmetano možemo da izmerimo 50000 Luxa.●                  ● 1 Lux – pun mesec noću

                ● 2-30 Luxa – noćna rasveta

                ● 50 Luxa – hodnici, noćna svetlost u saobraćaju

                ● 80-100 Luxa – svetlost u dnevnim sobama

                ● 250-500 Luxa – svetlost predviđena za čitanje i za obavljanje posla

                ● 50000 Luxa – vedar letnji dan

Lux je teško odrediti jer jačina svetlosti eksponencijalno opada, jačina svetlosti takođe zavisi i od reflektora koji se koristi, kvaliteta reflektora, zato se više koristi lumen. Lumen je količina svetlosti koja pada na jediničnu sfernu površinu sa jedinične udaljenosti od izvora od jedne kandele.

-Talasna dužina je karakteristika svakog talasa. Svaki talas ima svoju amlitudu koja označava intenzitet talasa. Putovanje talasa opisuje sinusna funkcija, a talasna dužina kod transverzalnih talasa je dužina između dva susedna vrha talasa (ili dva udubljenja). Merna jedinica za talasnu dužinu u Međunarodnom sistemu jedinica je metar. Talasna dužina je takođe i najkraća razdaljina između dve čestice koje osciluju u istoj fazi. Talasna dužina označava se sa Grčkim slovom lambda. 

U vegetativnom periodu su značajnije oscilacije plavog spektra (400-500nm). Ovako biljka postaje kompaktnija, bolje se razgranava sa više mogućih grana za formiranje cvetova.

U fazi cvetanja su već značajnije oscilacije crvenog spektra (600-700nm) pogotovo u samom početku cvetanja. U ovim slučajevima je koriste lampe koje zrače crvenu boju.

Dužina svetlosti kod uzgoja:

Kod unutrašnjeg uzgoja najbolje se pokazalo rešenje sa osvetljenjem u intervalu od 18/6 (na proleće su dani duži) u fazi vegetacije, a kada prebacimo svetlos na period od 12/12 automatski sugerišemo biljku da počne sa cvetanjem.

Fotosinteza

je važan biohemijski proces u kojem biljke, alge i neke bakterije koriste sunčevu energiju kao izvor energije za sintezu hrane. Tada se od prostog neorganskog materijala (ugljen dioksid i voda) sintetišu šećeri (monosaharidi). Ovaj proces se odvija u listovima, gde kroz pore biljka upija ugljen dioksid i ispušta kiseonik, vodu upija kroz koren, koji dalje šalje vodu u listove a klorofil (pigment u zelenim biljkama)  je zaslužan za skladištenje sunčeve energije

U suštini ovaj mehanizam je zaslužan za ishranu biljaka.